Dragi moji,
da li ste dobro?

Evo priče za danas…

Dok sam radila u apoteci – redovno mi je dolazio jedan bračni par (uvek odvojeno), po bromazepam od 6mg.
Ništa drugo, sem toga, nisu kupovali.
Povezala sam ih tako što su svaki put imali IDENTIČNU energiju duboke tuge i sa bolom govorili o svom sinu koji je prerano preminuo.

Kroz priču o njemu, imenu i opisu života – uspela sam da ga se setim iz srednjoškolskih izlazaka.
Išao je u generaciju pre moje, uvek je bio načitan, odmeren, šarmantan, posvećen otkrivaju naučnog sveta i beskrajno duhovit.

Nisam ga srela dobrih 15 godina i potpuno ga izgubila „iz vida“.
*I onda, čujem da ga je u trideset i nekoj pojeo kancer pluća.
Jer uopšte „nismo“ ozračeni i „nismo“ pod epidemijom karcinoma.

Međutim, uvek postoji izlaz.

Roditelji iz ove priče su nakon smrti sina, počeli da koriste njegov laptop.
Polako su upoznavali svoje dete kroz razne filozofske misli koje je zapisivao, naučne hipoteze i klasičnu muziku sačuvanu na kompu.
U njihovoj kući se više ne čuje jeftin aktuelni „autotune“ i ne gledaju se po*no-muzičke i razne „blabla“ emisije.
Kod njih se od ranog jutra uključi klasika i spontano se ulazi u tihovanje.

Spoznali su jedan sasvim novi svet i duhovnu/vertikalnu komponentu bez koje čoveku nema spasa!
Sada i njihov pas reaguje samo na kvalitetne note sa računara, ostavlja čak i hranu i dotrčava do zvučnika gde se „sklupča“ sve dok muzika traje.

Vidite, ovako kako se pas „izdresirao“ – tako je i sa nama.
Kada smo konstantno okruženi đubretom, lošom energijom i pogrešnim ljudima – mi sebe polako uvodimo u mrak.

Zato…
Uprkos svakom moralnom, mentalnom, duhovnom, fizičkom i emotivnom padu – ja ovde izvodim „dresuru“ optimizma, snage i razuma! 

Pa ne može biti toliko jada oko nas koliko mi možemo da svetlimo, volimo i isceljujemo! 
Zar ne

Voli vas vaša alhemičarka