Ovaj tekst sam od srca napisala za „Medicus“ – časopis Medicinske škole „Dr Andra Jovanović“ u Šapcu.

U okviru rubrike „samorefleksija“ – i tokom 2026. godine sam se bazirala na ključne vrednosti koje negujem kroz rad sa mladim ljudima (budućim kolegama).

Standardi postoje da bismo ih prevazišli a tada je samo nebo granica!

Voli vas vaša alhemičarka

💌 *******

Kолико је довољно?

Драги моји,

да ли желите да затворите књиге и кренете „у свет“ не мислећи о школи?

Не постоји ђак који није имао ту жељу. :)

Ипак, мораћу да вас разочарам!

На животним испитима једино је важно колика нам је самодисциплина и спремност да неуморно учимо из сопствених грешака!

Следи кратак осврт на Ему – моју мудру, начитану и помало детињасту другарицу.

Свет је перципирала као шарено игралиште у ком се награђују највеселији и најбољи.  

Међутим, како то обично бива, горке и отрежњујуће лекције дошле су тек када је безбрижно школско доба постало само бледо сећање.

Од издаје најбољих пријатеља, прeкo емотивних преварa, тешких дијагноза и тихе изолованости, па све до отказа на послу, банкрота и дубоке депресије – Ема је неспретно корачала и постала трагична личност неспособна да се избори са изазовима.

• Да ли сте се икада запитали како је то када се борите са озбиљном болешћу? 
• Можете ли да претпоставите колико је стресно и претешко уколико одједном останете без посла и прихода?  
• Какав је осећај када немате жељу да устанете из кревета? 
• Шта се дешава када неком верујете без остатка а онда доживите шок издаје?  
• Како живе људи без сигурне и топле породичне базе?  

Знам да не знате одговоре на ова питања и одлично што је тако!

У сваком случају – сада не оцењујем. :)

Ови редови су ту како би нам пружили нежан осврт на озбиљну тему која се бави питањем – како преживети живот?

• Какви сте били када сте имали осам или једанаест година? 
• Шта вас је плашило? 
• Које бриге су вас мучиле? 
• Да ли можете своје тадашње проблеме да упоредите са садашњим? 

Не морате наглас одговорити, довољан је смешак који имате у углу усана. :)

Сећате се када сам у прошлом броју Медикуса писала о времену за које имам утисак да је спирално а не линеарно?

И даље ме прати тај осећај.

Била сам ђак некада, исто је и сада.

Ученици из прве генерације којој сам предавала, тренутно су матуранти.

Они су симбол мог професионалног и личног раста јер су ме упорно подстицали да се враћам у своје тинејџерске године, преиспитујем и правим компромисе између онога што сам била и свега што сам постала. 

Живот је константи раст, саморефлексија и одговорност, то ми је увек на уму.

Учење се никад не завршава, оно само мења фокус и начин усвајања градива.

А што се Еме тиче, имам добре вести!

Успела је да се избори са улогом жртве у којој се нашла и узме ствари у своје руке.

Упознала је своје слабости и претворила их у предност.

Са љубављу и благошћу је гледала на све што је доживела а ослојеђеност је победила смиреношћу и вером у себе.

Није било лако нити брзо.

Велико олакшање и испуњеност донео јој је и други факултет који је завршила.

Није Ема ловац на титуле.

Она је истински интелектуалац који се дубоким знањем, образовањем и стабилношћу своје личности бори против површности које носи данашње време. 

Као што видите, једино љубави и учења никада доста.

Не постоји „доња граница“ нити егзактно мерило које ће показати – колико је довољно. 

Докле год је душа “гладна” знања – наше је да учимо.

А када смо жељни љубави – то је знак да је не пружамо довољно. 

Формула је једноставна.

Само знањем можемо спознати лични слободу а једино уз љубав развијамо свој пун потенцијал. 

Ако ми не верујете – пробајте, па ми јавите шта сте закључили! :)

И молим вас, не одустајте када живот крене да вас изазива.

Губитник је само онај ко не зна да воли и ко је престао да учи.

Од срца,

ваша професофка и алхемичарка

Марија Ковач, спец.фарм.