Dragi moji,
znate li onaj osećaj kada ste sami sa sobom u konfliktu i svi vam krivi?
Ee baš taj. 

Sledi priča o životnom iskustvu koje sam stekla kroz posao, kao stažer-pripravnik u elitnom kvartu u Novom Sadu.

Privilegija je učiti apotekarstvo kroz rad sa ljudima (pacijentima) koji znaju šta žele ali i veoma naporno – jer su njihova očekivanja u skladu sa kvalitetima koje imaju.
Ogromna!

Bilo je to „vatreno krštenje“, ispit koji sam položila noseći sa sobom neprocenjivo iskustvo i pelcer za svojevrsnog psihoterapeuta!

*Jedna od porodica koja se izdvajala jeste bračni par i sin od 40 godina, večiti „Petar Pan“.
Gospođa je moja koleginica u penziji, onaj „teški“ farmaceut starog kova, beskompromisni i uvek „u pravu“.
Glava porodice je zapravo njena senka, inače vojno lice.
Ima visoki čin, verovatno kao alter-ego tom njegovom unutrašnjem, slabašnom, muškarcu.
Kad god je dolazio u apoteku bio je perfektno uredan, ljubazan i vedar.
Nikada po njemu ne biste primetili da je prošao golgotu ratišta devedesetih.

*Ona je njegova suprotnost – stalno nezadovoljna, ozlojeđena, blago depresivna.
Iza te maske izbijala je strogoća i odsečnost.

*Njihov sin bio je iz „drugog filma“.
Neopterećen težinom života, koketan, inteligentan i zabavan lik.
Redovno je kupovao prezervative i hvalio se kakav je frajer.

Jednog subotnjeg popodneva, ona se prilično „raspričala“.
Bes je usmeravala ka sinu koji je, kako je rekla, „nesposoban za život i samo čeka da roditelji umru“.

Klupko jedne sudbine se tog oktobra 2017. odmotalo pred mojim očima…

 Najveći beleg u njenom životu ostavila je smrt drugog deteta na porođaju i od tada je pod utiskom da je ono ukradeno i prodato.
Nakon tog događaja – usmerila je energiju na sina i sasvim je logično što je on „ispao“ baš takav kakav je.

 Kako uopšte očekuje da on bude samosvestan i zreo kada mu je ona ceo zivot diktirala put?
 Zasto silno želi unuče? Iz želje duše ili bolesne potrebe za kontrolom?
 Zašto joj smetaju njegove prolazne devojke kad on trenutno i nije kadar da ima ozbiljnu vezu sa osobom koja želi porodicu?

Nakon tih pitanja – pogađate, jako se naljutila na mene. 
Više nije dolazila u moju smenu a koleginicama je rekla da sam „vrlo nezgodna“.

Sve do moje poslednje sedmice u toj apoteci…
Čula je da završavam staž.
Donela je orhideju, čokoladu i knjigu o Nikoli Tesli.

Poželela mi je sreću i rekla „da će biti od mene nešto“.

To je bio i početak moje spoznaje ko jesam (u svojoj suštini) i šta mi je svrha. Hvala joj. 

A onda… Pre neki dan…
Posle niza godina, sasvim slučajno i neočekivano, na ulici svog grada – srećem „Petra Pana“ sa suprugom i bebom.
Deluju skladno i zadovoljno.

Roditelji su mu dobro a majka je razvila biznis pletenih odevnih predmeta.
Pronašla je sebe!
 Puno sam je pozdravila i naručila dva para vunenih čarapa 

Iii tako je zaokružena jedna priča.

Iako „šizofren“ – život je lep!
Ponekad deluje beznadežno, ali upamtite – čak i tada je baaaš SVE kako treba! 

Voli vas vaša alhemičarka