Dragi moji,
danas sa vama delim tekst koji sam sa zadovoljstvom napisala za ‘Medicus’, časopis Srednje medicinske škole u Šapcu.

Život je jedno šareno igralište puno izazova, padova, uspona i lekcija – pa sam u tom pravcu i koncipirala članak.

Časopis je ugledao svetlost dana u maju 2024. godine na radost svih učenika, nastavnog i pomoćnog osoblja.

P.S. Poruka svim mojim vernim čitaocima je da ja i dalje pišem i da ćete uživati u mojim blogovima 

Voli vas vaša alhemičarka 

Tekst prenosim u celosti:

(Sve)moćni i (sve)vremeni

Dragi učenici,

Razmišljate li nekad o protoku vremena, o svemu što je bilo i sto će biti?

Da li ste svesni svakog trenutka ili vam oni prolaze u blagom magnovenju dok posvećeno jurišate za željenim ili nametnutim ciljevima?

Da budem iskrena, nikada sebe to nisam pitala iako sam se sa koučingom upoznala pre pet godina.
Zato, želim da kroz ove redove sa vama prođem neke značajne ‘checkpoint-e’ života imajući sopstveni kao primer.

Moj prvi kontakt sa farmaceutskom strukom bio je pre dve decenije u našoj divnoj zelenoj školi, istovremeno kada se rodio Medicus.
Kakva zanimljiva podudarnost! 

Nakon dinamična četiri razreda sledi ‘maratonski’ period studiranja pa specijalizacija.
Zatim, proživljavam ekstremno uzbudljivo i raznovrsno višegodišnje iskustvo u struci a sada profesionalno angažovanje nastavljam na istom, dragom, mestu gde sam i otpočela školovanje.

Mudri ljudi kažu da ništa nije slučajno i ako je uzvušeni razlog mog ‘povratka’ u školu da bolje upoznam sebe – onda je postignut pun pogodak.

Pojam vremena se u fizici tesno povezuje sa prostorom i predstavljeno je linearno kao sadašnjost između jasno definisane prošlosti i budućnosti.

Ipak, prvog radnog dana u školi imala sam snažan osećaj da je vreme spiralno, da u njemu precizne granice ne postoje i da istovremeno sa mnom postoji vrcava, energična sedamnaestogodišnjakinja, koja sam nekada bila.
Iznenadila sam se ‘flashback-ovima’ i svojom mlađom verzijom, koja je na neverovatan, skoro naučnofantastičan način u tim trenucima egzistirala preda mnom.

Svi snovi tinejdžerke, koje je odrasla žena odavno zaboravila, postali su odjednom živi i sveprisutni.
*Da li je moguće da sam vremenom uspela da potisnem smešu želja, strahova i ciljeva?
*Zasto sam zaboravila mnoge njene snove, ideje, ljubavi…?

Čitav spektar emocija je buknuo kada smo se našle, licem u lice, nas dve.
Toliko naivnosti sam prepoznala, strepnje, idealizma i lepršavosti.
*Preplavila su me pitanja – da li sam ispunila očekivanja tinejdžerke ili sam mladalačke snove nepovratno gurnula u duboki okean podsvesti?

Osetila sam da je dosao trenutak integracije odrasle i mlade verzije sebe.
Oprostiti jedna drugoj sve neispunjene planove, isceliti unutrašnje rane i ući u jednu istu, zajedničku, harmoničnu vibraciju.
To je trajni proces.

Nista ne daje plodnije rezultate nego suočavanje svih fragmenata sebe i svojevrsno usaglašavanje istih.
I nikada nije kasno!
Čovek je srećan samo ako je celovit a život nam na put nepogrešivo postavlja izazove koji nas, ako ih savladamo, čine kompletnijim.
S tim u vezi, sledi par procesnih pitanja koja bi trebalo da nas više približe suštini i doprinesu celovitosti.

*Koliko dobro poznajete sebe?
*Da li živite svoje želje ili tuđe?
*Znate li tačno kuda idete?
*Kakva vam se misao ili osećaj u telu javlja kad pomislite na sebe u budućnosti?
*Možete li opisati taj osecaj?
*Šta vas guši a sta raduje?
*Da li se i čega bojite?
*Zašto?
*Koliko ste osetljivi na nepravdu?
*Šta vas motiviše da budete bolji?
*Koliko uspešno balansirate između snova i realnosti?
*Da li lako odustajete?
*Naslućujete li svoju životnu svrhu?

Ne zaboravite, svaki period zivota je prelep, jer život je najvredniji dar koji smo mogli da dobijemo.

Svi smo mi i moćni i večni, onoliko koliko dopustimo sebi da to budemo. 

Ne potiskujte emocije, proživite ih.
Budite strastveni prema svemu što radite. Negujte entuzijazam i posvećenost.
Učite se strpljenju i smirenju.
Gajite istovremeno i kreativnost i logiku.
Ulažite u znanje, obrazovanje i razvijanje veština.
Radujte se.
Ne preskačite ni jedno iskustvo koje vas čeka, ma koliko da je bolno ili izazovno.
Nisu to školske lekcije koje mogu da se nadoknade bilo kada.
Sve što se propusti u životnoj utakmici – kasnije dođe kao ozbiljan teretni zadatak ili kao bumerang.
Ne pitajte kako znam. 

Setite se ponekad i sebe iz mlađih dana.
Ta tanana konekcija sa samim sobom je imperativ u 21.veku.

I volite svoje „unutrašnje dete“ jer iz ljubavi se nikada ništa loše nije rodilo.

Vaša alhemičarka 

Marija Kovač, specijalista farmacije i predavač stručnih predmeta