Dragi moji,
danas pričamo o osećaju nedefinisanog neraspoloženja i tihe strepnje.

Iskustvo u radu sa ljudima me je naučilo da svaka nelagodna emocija najčešće dolazi od nerasčišćenih „trauma“ iz detinjstva…
Ti specifični „tereti duše“ su tu da nas osveste i ojačaju i traže da ih „zagrlimo“, prihvatimo i „proradimo“.
Nađemo im uzrok.
Posledice.
I iscelimo sebe na ISPRAVAN način!

Jer…
Kako ćemo drugačije biti spremni za ovu stvarnost?

Kako da se zauzmemo za sebe i svoje najbliže ako prethodno nismo naučili da postavimo JASNE granice i prepoznamo sve svoje dželate?

Pogrešno smo ‘dresirani“ da nemamo svoje „ja“, na pravdi Boga sputavani u svojoj najdubljoj suštini.
Odbacivani, nevoljeni, učeni da zanemarujemo sebe.

Zato…
Pažljivo posmatrajte SVE svoje izazovne situacije i događaje i uočićete da se jedna ista matrica uporno ponavlja.
Svako ko nas je ikada povredio ili doveo u situaciju gde se „cepamo“ – naša su „ogledala“.

 Da, da, ogledala našeg unutrašnjeg mraka koji vapi da bude ISCELJEN.

Tu se krije feniksovo uzdizanje.

Vidite, sve se okreće…
I vrati se tamo gde je počelo.

Nadam se da smo dovoljno svesni i spremni da uđemo u sopstveni krug istine.

Jer ma koliko da boli, jedino je istina ISCELJUJUĆA!
Sve drugo suptilno pomera terazije života niz koje lagano klizimo u mrak.
Vreme je da prepoznamo gde smo.

Ovo je vreme svetla, uhvatimo korak!

Voli vas vaša alhemičarka